Slušajte muziku

Muzika je čarobna!

Kako slušati klasičnu muziku?

with 10 comments

Predlažem da istu kompoziciju slušate više puta, sa potpunom pažnjom – žmureći, a potom prateći notni tekst. Nekada pomaže da se što bolje skoncentrišemo, ako sedimo i slušamo muziku u mraku. Zaista je neophodno da za to vreme ne radimo ništa drugo – ne čitamo knjigu, ne gledamo film, ne jedemo … Potrebno je da uhvatimo svaku notu, svaki detalj. To je tako u klasičnoj muzici. .)
Ukoliko vam se dopadne, možete slušati ponovo, mnogo puta. 🙂

Dok pažljivo slušate, pokušajte da prepoznate neke muzičke elemente za koje znate, npr:

-različite muzičke instrumente -ukoliko je kompozicija pisana za više instrumenata
-tempo (brz, lagan, umeren)
-karakter kompozicije (tužno, veselo, bajkovito, zamišljeno, đavolasto, dramatično, lirsko, kao da neko nešto priča, kao da pada kiša …)
-dinamiku  (forte, piano, crescendo, decrescendo, akcente … )
-karakteristične ritmičke figure (sinkopa, punktiran ritam, triola … )
-artikulaciju (legato, staccato, portato, tenuto … )
-akorde (durski, molski, umanjeni, prekomerni, onda septakordi D7 … )
-da li uočavate da se neke melodije ponovo javljaju? Da li su malo izmenjene? Kako?
-kakva je melodija? A pratnja?
-ima li ukrasa?
-kakva je pedalizacija? Možete li da čujete kad se koristi desni, a kada levi pedal?
-i razne druge oznake koje vidite u notnom tekstu, dok slušate tu kompoziciju
-ukoliko kompozicija ima više delova (stavova) koliku je pauzu između njih izvođač napravio?
-koji je deo kompozicije najupadljiviji, najuzbudljiviji?
-kakav je njen početak? A kraj? Da li liče?

Interesantna mesta možete zaokružiti u notama, da biste ih posle sami odsvirali. Možda ćete ih sada svirati sasvim drugačije! 🙂 Tj. najverovatnije je da hoćete.

Svakako potražite i više izvođenja istog dela (kompozicije) nekoliko poznatih izvođača, ali i dečja sviranja.

Da biste stekli što bolji utisak o stilu nekog kompozitora, dobro je da preslušate nekoliko dela pisanih za klavir (uključujući i onu kompoziciju koju svirate), ali i kompozicije pisane za druge instrumente, za kamerne sastave (više instrumenata koji sviraju zajedno), orkestarsku muziku i horsku muziku (ako je ima).

Kada naiđete na kompoziciju koja vam se mnogo dopadne, verovatno ćete poželeti da je „pokažete“ i nekoj drugoj osobi. Slušanje muzike u društvu je veoma lep doživljaj, samo zahteva da svi prisutni budu pažljivi, baš kao što ste i vi.

Želim vam mnogo uživanja u slušanju klasične muzike! 🙂

Advertisements

Written by profmaja

20. decembra 2011. u 18:38

Objavljeno u Mala uputstva

10 reagovanja

Subscribe to comments with RSS.

  1. […] više info o tome kako zapravo treba slušati klasičnu muziku, pročitajte ovaj post: Kako slušati klasičnu muziku? Share this:FejsbukTviterE-poštaStamblaponLike this:Sviđa mi seBudite prvi kome će se sviđati […]

  2. Za nas, laike, može i bez praćenja notnog teksta 🙂

    Marina

    22. decembra 2011. at 23:02

  3. „Pozajmio“ sam Vaš članak. Zapravo sam Vas „linkovao“ – valjda se tako kaže 🙂 Nadam se da nemate ništa protiv.
    Pozdrav
    Saša

    Saša

    3. januara 2012. at 22:43

    • Naravno da nemam ništa protiv! 🙂 To je zapravo čast! 🙂 Hvala Vam! I ja sam linkovala neke Vaše članke. Unakrsno linkovanje je srž blogovanja i baš je sjajno da smo već počeli da osećamo njegove draži! 🙂 Srećno i uspešna nam bila (linkovana) saradnja! 🙂
      BTW: Pisala sam Vam na Twitter. Kreću neki novi interesantni kursevi.

      profmaja

      3. januara 2012. at 23:19

  4. Neko je rekao „onaj ko želi da upozna dušu svoju slušaće samo klasičnu muziku“ šta mislite o tome?

    bakasenovic

    15. aprila 2012. at 09:00

    • Može biti. Na mene se svakako odnosi. 🙂
      Hvala Vam na poseti i komentaru.

      profmaja

      15. aprila 2012. at 09:52

      • Задовољство је и моје,лепота и доброта,као праве вредности,се дељењем умножавају,поштујем свакога ко је на том путу,Христос Воскресе

        bakasenovic

        15. aprila 2012. at 10:21

  5. […] Kako slušati klasičnu muziku? […]

  6. Када говоримо о процесу слушања музике, оно подразумијева не само усвајање звучних феномена који изазивају емоције већ и структурисано интелектуално посматрање и прогресивно откривање поретка ствари. Као што се не може нешто читати и разумјети само на основу визуелног опажања тако се ни музика не може слушати и разумјети једино на основу аудитивног опажања. Mузичко дјело чини низ елемената (карактер, темпо, динамика, форма…) који означавају његову вриједност и смисао.

    Anonimni

    10. marta 2015. at 12:34

    • Савршено сте то срочили! Хвала! 🙂

      profmaja

      10. marta 2015. at 13:01


Ostavite odgovor

Popunite detalje ispod ili pritisnite na ikonicu da biste se prijavili:

WordPress.com logo

Komentarišet koristeći svoj WordPress.com nalog. Odjavite se / Promeni )

Slika na Tviteru

Komentarišet koristeći svoj Twitter nalog. Odjavite se / Promeni )

Fejsbukova fotografija

Komentarišet koristeći svoj Facebook nalog. Odjavite se / Promeni )

Google+ photo

Komentarišet koristeći svoj Google+ nalog. Odjavite se / Promeni )

Povezivanje sa %s

%d bloggers like this: